U Grčkoj svetlost nije nešto što dolazi spolja, što se posmatra. Ona curi kroz pore čovekovog tela i uma, dok ne postane sjajna snaga koja pulsira u ljudskoj tvrđavi. Grčko sunce probija se kroz svaki otvor i plamti u grudima, kao da kuca još jedno srce, šaljući kroz vene toplu krv života. Egipćani obožavaju sunce, a u Grcima sunce boravi. Iako nije imao lako detinjstvo, Hajnrih Šliman je od najranije mladosti bio nesvakidašnje preduzimljiv, neumornog avanturističkog duha. Proputovao je pola sveta, obogatio se trgovinom i naučio mnoge jezike, nikad ne prestajući da sanja o tome da će jednog dana pronaći ostatke legendarne Troje, svedočanstvo da taj svet neustrašivih heroja nije samo plod mašte najvećeg epskog pesnika svih vremena. Još dok je bio dečak, svim srcem je verovao da je Agamemnon zaista poveo rat zbog lepe Jelene i da su se Hektor i Ahil borili pod zidinama grada koji je zauvek nestao u plamenu. Vođen magijom Homerovih stihova, Šliman je početkom 1868. godine došao u Grčku i započeo niz uspešnih iskopavanja. U tom veličanstvenom poduhvatu nije bio usamljen: uz njega je bila Sofija, njegova ljubav i podrška, odana žena koja je zajedno sa njim živela njegov san.