Misteriozno pismo. Zavodljivi neznanac. Ljubavna priča van svih okvira, sa neočekivanim završetkom. Prvo pismo stiglo je onog dana kada sam sahranila muža. Na koverti je bio pečat državnog zatvora, a unutra samo jedna rečenica: Čekaću zauvek, ako treba. Potpisao ga je Dante, čovek koga nisam poznavala. Iz puke radoznalosti, odgovorila sam i upitala ga šta tačno čeka. Njegov odgovor? Tebe. Rekla sam tom tajanstvenom čoveku da je pogrešio, da me je pomešao sa nekim. Tvrdio je da nije. Rekla sam da se nikada nismo sreli, ali on je bio uveren da grešim. Nastavili smo da razmenjujemo pisma, iz nedelje u nedelju, a svako novo bilo je sve prisnije, sve dublje, sve iskrenije. A onda, jednog dana, pisma su prestala da stižu. Kada sam saznala zašto… već je bilo prekasno. Dante je stajao na mom pragu. I ništa na ovom svetu nije moglo da me pripremi za ono što je usledilo.