Ovaj drvenasti, sveži miris obuhvata poeziju Gijoma Apolinera, lepotu mosta Mirabo i romantiku Pariza. Ima trag sandalovine, ružičastog bibera i kedra. Mirabo, kakva prelepa reč, izrazito pariska, visi iznad Sene. Stvara uspomenu, povezuje se sa drugom obalom i vraća se, prateći svoj trag sandalovine, ružičastog lovora i kedra. U samom srcu Grada svetlosti, na putu ka sumraku dana, nalazi se most, pesma i miris. Rezervisan i simboličan most duha majstora graditelja, koji prevazilazi granice, postajući najbolji spajanjem. Miris je izgrađen na metaforama. Pesma koja je spora koliko i burna, izražava žestoku i željenu nadu onoga koji želi da veruje, onoga koji želi da voli.
Gornje note mirisa tiho nas podižu iz vode, uzdižući se iznad Sene. Bergamot i ružičasta bobica, pomešani sa smokvom u staklenoj bočici, strastveno ponovo spajaju tela u harmoniji sa dušama, vraćajući se njoj, prateći njene tragove.
Srednje note jasno ističu ime vanile, prisutne u osnovi, sa prigušenim nagoveštajima tamjana i ljubičastog zelenila.
Osnovne note počivaju na čvrstoj osnovi kedra, sandalovine i orkanoksa, oličavajući ljubav koju ovaj miris prenosi, zajedno sa mošusom.
