Prava priroda čoveka je sreća. Sreća je urođena Sopstvu. Sopstvo je besmrtno i večno, tako da čovek koji uspe da ga pronađe, u isto vreme nalazi i sreću koja je beskrajna. Lažno „ja“ je deo ličnosti i odnosi se na um i telo. Kada se prvi put percipira istinsko „ja“ (Sopstvo), nešto se javlja iz dubine bića i stavlja ga pod svoju vlast. To „Nešto“ je besmrtno, beskrajno, jednom rečju: božansko; ponekad ga nazivaju Carstvom Nebeskim, nekad Dušom, nekad Nirvanom, a Hindusi ga nazivaju Oslobođenjem. Razlučivanje Sopstva od ega, rekli bismo, nije lako. Međutim, nije nemoguće. Svako od nas može to da dostigne ako se zadubi u smisao iskustva dubokog sna. U dubokom snu „mi jesmo“ iako je ego nestao. Ego tamo ne funkcioniše. Ipak, postoji „ja“ koje svedoči odsutnosti ega, kao i objekata. Ego je zapravo kula od karata. Kada jednom počne proces samoispitivanja, polako će početi da se ruši i raspada. Da bi se praktikovalo samoispitivanje, neophodan je oštar um – mnogo oštriji od onog koji je potreban za otkrivanje misterija. Postavljaj neprestano pitanje „Ko sam ja“? Analiziraj ego do njegovih najskrivenijih dubina. Pokušaj da nađeš tačku odakle nastaje ego–um. Istražuj dalje, prati svoju meditaciju, usmeri pažnju ka svojoj unutrašnjosti. Jednoga dana, točak misli, koji se neprekidno okreće, dovešće te do tačke gde će intuicija spontano izvirati iz dubine tvoga bića. Prati je, zaustavi tada svaku misao i dostići ćeš cilj.