Knjiga 'Duh pobune' predstavlja zbirku razgovora sa istaknutim književnim buntovnicima i novatorima srpske književnosti. U delu su prisutni razgovori sa Dušanom Prelevićem, Vladimirom Arsenijevićem, Mirjanom Novaković, Svetlanom Velmar-Janković i mnogim drugim značajnim piscima. Ovo delo je idealno za ljubitelje književnosti koji žele dublje da razumeju stvaralački put i stavove ključnih ličnosti savremene književne scene.

Dušan Prelević • Vladimir Arsenijević • Mirjana Novaković • Svetlana Velmar-Janković • Svetislav Basara • Jovan Ćirilov • Aleksandar Tišma • Maks Erenrajh Ostojić • Mladen Markov • Mileta Prodanović • Milovan Đilas Razgovori sa književnim buntovnicima i novatorima!Svi pisci sa kojima je Luka Mičeta razgovarao zapravo su buntovnici – neki otvoreni i bučni, neki skriveni i tihi, ali sve ih ujedinjuje nepristajanje na zablude, mitove i licemerje vremena u kome žive. A ni to vreme nije bilo koje vreme – svi razgovori u knjizi vođeni su tragičnih devedesetih, ratnih godina dvadesetog stoleća…Polazište buntovništva uvek sadrži sastojak gneva, u slučaju pisaca u ovoj knjizi i te kako opravdanog – ali sam gnev, za pobunu pronađenog smisla, svakako nije dovoljan. Samo buntovnik koji istinski promišlja svoju pobunu, potkrepljujući je širinom pogleda i dubinom uvida, dokazima i znanjem može dovesti gnev pobune do uspešnog kraja – do mudrosti.I neka to bude merilo pomoću kojeg valja ocenjivati vrednosti višeglasja u ovoj knjizi – iskaza robusnog rokera Dušana Prelevića, pisca antiratnog očajanja mladog pokoljena Vladimira Arsenijevića, nepokorne i zamišljene Mirjane Novaković, nad usponima i padovima srpske istorije sagnute Svetlane Velmar- Janković, uvek ljutitog i gnevnog Svetislava Basare, modernog – svetskog, prustovski zanetog, ravnopravnosti odanog Jovana Ćirilova, selinovski iskrenog, zlu posvećenog Aleksandra Tišme, ljudskoj grešnosti predanog Maksa Erenrajha-Ostojića, boemski razbarušenog Mladena Markova, sudbinom pokoljenja u nevremenu obuzetog Milete Prodanovića, i dramatično i neposredno ispovednog Milovana Đilasa.Iz pogovora prof. dr Aleksandra Ilića