Knjiga Jasmine Ahmetagić analizira dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog koja nisu deo centralnog opusa, uključujući i ona retko proučavana u našoj sredini poput 'Gazdarice'. Delo nudi uvid u opsežnu bibliografiju ovih dela van našeg govornog područja i predstavlja zanimljivu lektiru za ljubitelje ruske književnosti i Dostojevskijevog stvaralaštva.

U knjizi Jasmine Ahmetagić analizirana su dela koja ne čine centralnu struju opusa Dostojevskog, od kojih neka npr. uopšte nisu proučavana u našoj sredini (npr. “Gazdarica”), ali o njima postoji opsežna bibliografija van našeg govornog područja. No, i kada je reč o delima o kojima je i kod nas i u svetu mnogo pisano, autorka uspeva da pruži sasvim nove i drugačije uvide, zahvaljujući interdisciplinarnom pristupu (spoj psihologije, psihijatrije, naratologije i književne teorije).Posebna vrednost ove knjige jeste dijalog koji se na njenim stranicama vodi sa proučavaocima dela Dostojevskog. Autorka je polemična i prema onima koji važe za najveće poznavaoce dela Dostojevskog (npr. Bahtinu), ali je ta polemičnost diskretna i podrazumeva da su autoriteti postavljeni u dijalošku poziciju. Ono što treba istaći jeste jednostavnost s kojom je napisana ova, inače, složena knjiga koja se, fokusirana na dela Dostojevskog, bavi centralnim ljudskim iskustvima, od kojih je ljubav i gubitak kapaciteta za bliskost možda i jedno od najvažnijih.Godina_Izdanja:2024.|Format:20 cm|Povez:Mek|Pismo:Ćirilica|Izdavac:Blum izdavaštvo|Autor:Jasmina Ahmetagić|Zanr:Publicistika, Domaći pisci|Broj_Strana:232