Knjiga 'Krizа medija i mediji krize' autora Slobodana Reljića analizira uticaj medijskog šuma na razvoj dece i društva. Delo istražuje kako prekomerna količina informacija i 'smeća' u medijima oblikuje svest mladih generacija. Knjiga je namenjena svima koji se bave medijima, obrazovanjem i društvenim pitanjima.

U ovoj knjizi dat je odgovor na pitanje: Zašto mediji „usred krize ogromnih razmera i globalnog značaja“ ne ispunjavaju svoju Istorijsku ulogu da budu na čelu društvenih promena? „Majka svih revolucija“, kako je Viktor Igo govorio za štampu, danas je naprotiv – jedan od najistrajnijih branilaca neodrživog status quo-a. „Mediji krize“ više nisu sredstva informisanja građana, nego „industrija svesti“ koja radi „za“ profit moćnih društvenih grupa, a „protiv“ demokratije i građanske samosvesti. Pre tri i po veka u novouspostavljenoj „civilizaciji kapitalizma“ važilo je da „mi nikako ne smemo znanje načiniti običnom robom“, a danas su vesti propagandni produkti sa traka korporativne industrije. Zato će ovakvi „slobodni mediji“, koji sistematski „razaraju razum kojim se orjentišemo u stvarnom svetu“, u Velikoj krizi poznog kapitalizma, pre pogurati na površinu slepe sile, krvave obračune i haos, nego što mogu garantovati put ka realnom demokratskom rešenju. Tako nešto se, uostalom, i dogodilo u sličnoj krizi kapitalizma tridesetih godina prošlog veka.