Zarobljeni um je klasično delo nobelovca Czeslava Milosza koje istražuje uticaj totalitarizma na intelektualce i umetnike. Kroz duboku analizu, autor opisuje kako se umetnost i sloboda misli prilagođavaju političkom pritisku. Ovo delo je neophodno za svakoga ko želi da razume istoriju i psihologiju komunizma u istočnoj Evropi.

Dobitnik Nobelove nagradeKada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu...„U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“– Iz Pogovora Čedomira Antića„Najbolji memoari o komunizmu.“– En Eplbaum, istoričarkaGodina_Izdanja:21. novembar 2023.|Format:13x20 cm|Povez:Mek|Pismo:Latinica|Izdavac:Laguna|Autor:Česlav Miloš|Zanr:Publicistika, Filozofija, Nagrađene knjige|Broj_Strana:296