Ovaj tekst predstavlja deo književnog dela, verovatno romana ili priče, koji opisuje emotivnu scenu između likova Strahinje i Irene. Radnja se vrti oko trenutka kada Strahinja otkriva da može da čuje tuđe misli, što izaziva šok i zbunjenost kod obeju strana. Proizvod nije fizički predmet već književni sadržaj.

Još jednom je Irena bila primorana da pocrveni:– Ti... ti...Onda je prebledela.– Strahinja, ti... ti kao da čitaš misli?Ispustila je svoju torbu i oteturala u ženski ve-ce.Strahinja je ostao nasred hodnika, kao gromom pogođen. To je, znači, bilo! On je čuo i to što je čuo nisu čuli drugi.Čuo je tuđe misli!Strahinja je bio običan učenik sedmog razreda... sve dok nije postao – neobičan. Najednom je dobio natprirodne sposobnosti, a uzrok tome se ipak nalazio – u njemu samom! Ali da li će mu to pomoći da reši probleme sa učenjem, sa onom koja mu se dopada i s onima koji sve njih maltretiraju?Uz malu pomoć naučne fantastike, i u ovom romanu Gradimir Stojković donosi očaravajuću avanturu za tinejdžere, ističući da su svima potrebni drugarstvo i samopreispitivanje.Godina_Izdanja:14. novembar 2024.|Format:13x20 cm|Povez:Mek|Pismo:Latinica|Izdavac:Laguna|Autor:Gradimir Stojković|Zanr:Knjige za decu, Domaći pisci, Fantastika|Broj_Strana:176